Расколи на Украјини

„УКРАЈИНСКА АУТОКЕФАЛНА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА“

"Митрополит" Методије

Сабор Украјинске Аутокефалне Православне Цркве, сазван у септембру 1993. г. изабрао је за новог патријарха те цркве свештеника из града Лавова протојереја Владимира Јарему. Замонашен је с именом Димитрије, брзо је прошао кроз сва посвећења и 6. септембра 1993. године постао је нови патријарх. Без посебног таласања црква је живела само две године. У првој половини октобра месеца 1995. у цркву су примљена четири епископа одбегла од Филарета, који су са собом повели око 700 парохија. Годину касније избила је криза, главни актери кризе су били, нико други до јучерашњи савезници против Филарета, патријарх Димитрије и архиепископ лвовски Петар, који су се дефинитивно посвађали и чак шта више патријарх Димитрије је Петра лишио чина. То је изазвало раскол. Петар се са делом епископа одвојио од патријарха Димитрија и на сопственом сабору је свргнуо патријарха и његове присталице. Тако су настале две ратоборне цркве с истим називом. Епископи Петар, Андреј и њихови једномишљеници сматрају своју цркву УАПЦ и увели су управу синодалну уместо патријаршиску. Уместо патријарха изабрали су местобљуститеља патријаршиског престола митрополита Василија Бондарћука (брата епископа Јована Бондарћука, који је чудним околностима погинуо 1995.г.). Недуго затим, Петар и Андреј су се посвађали и последњи се вратио у јурисдикцију патријарха Димитрија у чијем је свргнућу учествовао и Андреј. У фебруару 2000. године патријарх Димитрије је умро. Управљање црквом предложили су митрополиту америчком Константину (тим чином су замало постали делом канонске цркве) овај их је решио примити под свој омофор, а да стане на чело те цркве је одбио. Сматрали су га поглаварем цркве све док на јесен исте године нису изабрали вршиоца дужности патријарха митрополита Методија Кудрајакова (од избора за новог патријарха су се засад уздржали). 2003. године, догодио се нови раскол.

У борби за власт између митрополита Методија и Игора Исиченка, УАПЦ разделила се на два дела. У марту 2003. године управник послова патријаршије митрополит харковски и полтавски Игор донео је одлуку о умировљењу митрополита трнопољског и подољског Методија и епископа черкаског Јакова. Заузврат митрополит Методије рашчини митрополита харковског и полтавског Игора (Исиченка). Обе групе настављају постојати паралелно до данас (митрополит Игор има много мање присталица и доскора је користио зграду патријаршије док је нису методијевци преотели 2005. године). У пролеће 2005. лвовска епархија је сазвала сабор на коме су признали за свог непосредног поглавара митрополита Константина и изашли из састава Методијеве УАПЦ. Почетком 2006. године, митрополит Игор је регистровао своју цркву с називом „Обновљена УАПЦ" и има око 30 парохија. Методијева фракција украјинског раскола је друга по величини расколничка организација на Украјини и броји дванаест епископа. Од смрти патријарха Димитрија нису бирали новог патријарха, црквом управља митрополит Методије Кудрјаков.