Грчки старокалендарци

        „ИСТИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ГРЧКЕ“ (фракција Калиника)

"Архиепископ" Макарије

 „Хладни рат" унутар „флоринског синода", клеветајући на (између осталог и уз помоћ медија) митрополита солунског Јефтимија (окривљеног за содомију), довели су до тога да је 18. јула 1995. године, после писања неколико протестних писама против сличног безакоња, шест епископа напустило синод, објављујући о престанку архиепископства Хризостома Кијусиса и прекиду општења с њим и још тројицом митрополита који су му остали верни. Нови синод је 28 децембра 1995. године, разматрао поступке митрополита Пајсија и Викентија (који су оптужени за издају правослаља и криптоекуменизам) и решио да су они криви те их искључио из цркве. Искључени епископи, а ускоро и митрополити Јустин и Стефан ушли су у састав новооснованог синода митрополита Атанасија ахарнскога.

Митрополити Калиник и Јефтимије, оставши сами, били су принуђени утврдити Синод новим епископима, ради чега су и изабрали, заједно са представницима клира и мирјана, четири кандидата, које су хиротонисали за викарне епископе не дајући им епархије надајући се да ће доћи до помирења са епископима који су се од њих одвојили.

У јулу 1999. године, у општење (из „Свете православне цркве Северне Америке") био је примљен епископ Филарет паришки са седам парохија, кога су уздигли на степен митрополита. Године 2001. синоду се прикључио и митрополит Атанасије ахарнски, у априлу 2002. њима је пришао ујединство и бугарски епископ Гервасије (који се оделио од расколничке бугарске новокалендарске цркве) а са њим и неколико парохија у Бугарској. Јануара 2003. године из „синода опозиције" примљен је митрополит Ангел солунски, с којим је „калиниковцима" прешло још и дванаест парохија и два манастира. Митрополиту Ангелу је поверена авлонска епархија. 2000. године, у синод Калиника примљен је и румунски епископ Козма (румунски старокалендарац) који због болести није више могао да духовно руководи својом паством.

Архијерејски Синод

Црква броји око 125 парохија и манастира. Осим у Грчкој ова црква има парохије у Америци, Аустралији, Бугарској и Румунији. У 2005. години њима су се прикључиле и три црквене општине у Великој Британији и две на Кипру. Једну црквену општину имају и у Петрограду која је из састава „флоринског синода" изашла 1999. године и у којој служи јеромонах Нектарије Јашунски, јеромонах Спиридон Самохвалов и ђакон Сергије Лапјаткин.

Такође црква има црквене општине и у Вароњежу коју опслужује Олег Миронов, у Москви јереј Сергије Онуфријев и у Украјини црквену општину Светих Новомученика и Исповедника Руских опслужују: архимандрит Серафим Медвједов, јеромонах Јован Герасименко и ђакон Леонид Кушћ. Фебруара 2006. ова општина је постала независна. Почетком 2003. године, овој цркви, из РПЗЦ пришао је егзарх који је раније био код авксентијеваца, протојереј Виктор Мелехов и управљао са неколико црквених општина у Русији (2004. године је отишао у јурисдикцију ,,РПАЦ"). 2006. године од „калиниковог синода" одвојила су се два епископа Нифонт и Арфа, одводећи са собом црквене општине на Кипру. Истовремено од овог синода су се одвојили сви клирици и парохије у Америци и прешли, делом код хризостомоваца а други део у РПЗЦ, а при том је епископ Нифонт остао без парохија.