Бугарски старокалендарци

„САРОКАЛЕНДАРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА БУГАРСКЕ“

"Епископ" Фотије Триадицки

Године 1968. када је у циљу екуменских односа Бугарска право-славна црква прихватила нови календар, ова одлука није наишла на противљење бугарског свештенства вероватно зато што је било подчињено држави. Успротивили су се само руски емигранти, који су имали везу са „Руском заграничном црквом". Архимандрити Серафим и Сергије искључени су из професорског састава Теолошког факултета, а заједно с њима стављени су под забрану свештенодејства још два свештенослужитеља и то: архимандрит Пантелејмон и јеромонах Серафим. Под забрану су стављени и монаси манастира Покрова Пресвете Богородице, одакле је и кренула антиекуменска делатност док је манастирски храм Светог Луке конфискован. Духовни лидер старокалендарства у Бугарској постао је архимандрит Серафим, који је заједно с другим свештеницима водио „бригу" о својој малобројној пастви. Ускоро затим бугарски старокалендарци контактирали су из грчког синода старокалендарца Калиста Коринтског. У мјесецу јануару 1993. године у Грчкој је хиротонисан први бугарски старокалендарски епископ Фотије који је стао на чело јурисдикције. Када се он врато његов духовни отац архимандрит Серафим лежао је на самртничком одру. Ускоро после хиротоније епископа Фотија њему су се придружили још неки свештеници бугарске патријаршијске цркве.

Данас бугарски старокалендарци броје десет парохија и неко-лико монашких општина. До скора су се налазили у евхаристијском општењу са „Руском заграничном црквом" и са „Киприја-новим синодом" једном од фракција грчких старокалендараца.

У априлу 2002. године у Бугарској се појавила још једна старокалендарска црква епископа Гервасија који је хиротонисан од „алтернативног" бугарског „патријарха" Пимена, а затим се покајао и вратио у састав канонске цркве, да би касније изашао поново из састава Бугарске Патријаршије а са њим и неколико парохија и сјединио се са Калиниковим синодом у Грчкој оту-ђивши храм Светог Архангела Михаила у Софији у коме и данас служи.