уторак, 7. фебруар 2012.

Из блиске прошлости


Убица српске деце мученик у Католичком календару за 2012. годину

Док држе „молитвене осмине“ са eпископом Григоријем Дурићем и игуманом Данилом Павловићем,  „црква у Хрвата“, истовремено, даје до знања да остаје верна својој усташкој прошлости. Најбољи доказ таквог опредељења је Католички календар жупе Госпић посвећене „Навјештењу Блажене Дјевице Марије“, у коме су као мученици наведени и многе усташе – „свећеници“ те „цркве“.
           У овом календару 2. свибањ =мај је посвећен „мученику“ дон Илији Томасу, жупнику из села Клепци код Чапљине. У овом српском селу, родном месту Светог мученика Вукашина Јасеновачког, Илија Томас је пред Други светски рат, као кукавичје јаје, подигао латински храм и жупни двор, за које су прилоге дали и наивни клепачки Срби. Исте је Томас 1941. послао у смрт у јами Бивоље Брдо.
           Дон Илија Томас је био заклети усташа од 1937, усташки повереник за Столачки срез, вођа усташке побуне Чапљине у априлу 1941, члан усташког штаба у истом месту, где је планирао истребљење Срба у овом крају. Одговоран је за сурово убиство око  2000 чапљинских Срба и многих других који су ту доведени из разних места. Поред 300 Срба из Клепаца, Томас је у смрт послао и преко 800 Срба из Пребиловаца. међу њима је и 550 мајки са децом, убијених у јами Голубинка у Шурманцима /Међугорје/, 150 Срба из Тасовчића, итд. После злочина у јамама, преводио је српску сиротињу у католичанство, а преживели Срби су после рата сведочили да их је Томас лично мучио у усташким затворима.
         Дон Илија Томас је рођен 1901, у селу Дриновцима у западној Херцеговини. Када су партизани заузели Клепце 1.маја 1942, покушао је да побегне, али је повредио ногу и сакрио се у жбуње. Ту су га, док је држао пиштољ у руци, откриле и убиле клепачке жене, којима је дон Илија претходне године побио мужеве и синове.
           Иначе, сваки месец у  каленадру посвећен је неком од римских папа, а Војтила је означен као „највећи пријатељ Хрвата“.
             Поменути „Католички календар – 2012.“ може се, у ПДФ формату,  погледати ОВДЕ.
Изворjadovno.com 

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.