ГРЧКИ СТАРОКАЛЕНДАРЦИ

„ИСТИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ГРЕЧКЕ"

                        (фракција Матеја)

Кратка историја

После раскола 1937. године, конзервативни митрополити Герман и Матеј, који нису признали благодатним Свете Тајне новокалендараца основали су свој одвојени синод. Међутим већ 1943. године, код њих се деси нови раскол, два епископа су се разишла, мањи део верујућих отишао је са Германом, а већи је остао с Матејем. Стална деоба епископа и неред унутар јурисдикције застрашивала је многе верника, чији се број почео нагло смањивати. Оставши усамљен, митрополит Матеј је брзо потпао под утицај свог окружења и ускоро је поверовао да је остао једини православни епископ на свету. Сви покушаји уједињења с другим старокалендарцима одбацивани су. Таква непомирљива позиција постала је узрок одласка клирика и верника „флоринском синоду" или Герману митрополиту Кикладском. У септембру 1942. године ми-трополит Матеј је самостално за кипарске вернике рукоположио у чин епископа Спиридона тримитунског, чиме је поставио темеље „Кипарској истинској православној цркви", која се до данас налази у јединству са матејевским синодом. Затим је с новим епископом рукоположио још три за Грчку. Нови синод је изабрао Матеја за „архиепископа атинског".

ГРЧКИ СТАРОКАЛЕНДАРЦИ

                          

                          „ИСТИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ГРЧКЕ"

                    (флоринти/киусити)

Кратка историја

После разлаза 1937. године у „флоринском синоду", остала су само два епископа (Хризостом флорински и Герман димитриадски) који су признавали постојање благодати у Светим Тајнама код новокалендараца, а с њима и велики део верног народа. Година 1943. донела је нове поделе, митрополит Герман димитриадски је хтео да се поново врати у јединство са канонском Црквом за што је и поднео одговарајућу молбу, којој није удовољено, а ради тог Германовог корака Хризостом флорински прекинуо је евхаристијско општење с њим. Следеће године је митрополит Герман умро и сахрањен је од канонске јерахије.На срећу, митрополит Герман није имао присталица тако да се његова дејства нису дотицала цркве. Међутим стални расколи су свом жестином ударили на ауторитет старокалендараца. 1943. године било је три старокалендарска епископа, који су били на челу својих епархија и опслуживали верни народ, но међусобно се нису признавали. Године 1944. два митрополита Христофор христианопољски (бивши мегаридски) и Поликарп диавлијски вратили су се у синод, који су називали „Истински православни" од кога су се још 1935. одвојили. У новембру 1945. године митрополит флорински Хри-зостом је изјавио за атинске новине да он неће више рукополагати епископе, што се протумачило да он жели да иде на помирење са канонском Црквом. Наредне године, две његове посланице које је издао у пролеће и лето то су оповргле. У њима је било изричито забрањено његовим клирицима обављати икаква богослужења за потребе новокалендараца као и забрана заједничког молитво-словља. Владика Герман кикладски, који је седео у затвору ради рукополагања свештеника пуштен је на слободу 1950. године и заједно се са својом паством присајединио синоду флоринског митрополита Хризостома. Архиепископ Спиридон који је 1949. дошао за поглавара Грчке Цркве, одмах је започео масовну кампању против старокалендараца. Епископ кикладски Герман умире у кућном притвору а митрополит флорински Хризостом ухапшен је и заточен у једном манастиру из кога је ослобођен тек 1952. године. У новембру исте године, два епископа пребегла из канонске цркве прво су са себе скинули пастирске обавезе, а затим се вратили у канонску јерархију. Хризостом флорински је поново остао сам. После његове смрти 1955. године, црква је остала без епископа, па су мирјани на челу са свештеницима црквену управу дали комисији од дванаест архимандрита, чији је задатак био да установе вишу јерархију.

ГРЧКИ СТАРОКАЛЕНДАРЦИ

„Истинска православна црква Грчке“ (Старокалендарска 1937)

Кратка историја

Званично историја ,,Грчке старокалендарске цркве" почиње 23. марта 1924. године, када је Јеладска црква извршила календарску реформу Мелетија Метаксакиса Патријарха константинопољскога, која је прихватила тако звани „новојулијански „календар, по коме се пасха празновала по јулијанском календару, а непомични празници по грегоријанском. Одмах по реформи црквеног календара, издвојила се мања група „верника" прекинувши општење са канонском Црквом (Атинском Архиепископијом), а пола године након реформе, овим расколницима приступиће и два презвитера. Од првих дана душом против новог календара такође су били и монаси са Свете Горе. У многом не сагласни са политиком Цркве ипак нису прекидали општење с њом, него су у јединству с Црквом продужили служити по старом календару. Појединци су служили по јулијанском календару до своје смрти (као на пример отац Николај Планас +1932.). Митрополит Герман димитријадски увео је нови календар у својој епархији тек 1928. под притиском грчке владе.

„МАКЕДОНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА“

„МАКЕДОНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА“

КРАТКА ИСТОРИЈА

Поглавари Православних Помесних Црква о Саборској одлуци о монаху Артемију

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на својој седници од 14. априла 2011. године донео је одлуку:

"Узети на знање садржаје писама Његове Светости Патријарха константинопољског Г. Вартоломеја, Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског Г. Теофила, Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила и Његовог Блаженства Архиепископа кипарског Г. Хризостома којима потврђују пријем извештаја Светог Архијерејског Синода да је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, својом одлуком АСбр. 20/зап. 54 од 19. новембра 2010. године, умировљеног епископа рашко-призренског Артемија лишио епископског чина и вратио у ред монаха."

Писмо Његове Светости Патријарха константинопољског Г. Вартоломеја

Блажењејши и Свјатјеши Патријарше Српски, у Христу Богу возљубљени и жељни брате и саслужитељу наше Недостојности Господине Иринеје, Вашу уважену Светост братски у Господу целивајући, најтоплије поздрављамо.

На заседању нашег Светог и Свештеног Синода примљено је и са тугом прочитано писмо Ваше возљубљене и многопоштоване Светости од 16. фебруара ове године, под бр. прот. 1404, којим нас упознајете с тим да је Свети Синод Ваше Цркве изрекао бившем Епископу рашко-призренском Артемију казну разрешења од Архијерејске службе и вратио га у редове монаха.

У одговору на исто, благодарећи Вашој Светости на комуникацији и обавештавању и нас о канонској одлуци коју је, по овом питању, Ваш Свети Синод донео, обавештавамо Вас да је она обзнањена Јерархији нашег Васељенског Трона, са изразима, уједно, бескрајних жеља и с молитвом да се Христос, Светлост Истинита, који просветљује и освећује свакога човека који долази на свет, покаже и на палом брату нашем и управи кораке његове на покајања дела добра и Богоугодна.

Стога, целивајући Вашу Светост целивом светим, желимо Вам благословен период Свете и Велике Четрдесетнице кроз који пролазимо.

18. марта 2011. године

Ваше часне Светости
љубљени у Христу брат
с.р.
Константинопољски
ВАРТОЛОМЕЈ

Писмо Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског Г. Теофила

Свјатјејшем Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Иринеју, у Господу љубљеном брату и саслужитељу Наше Недостојности, целив свети у Христу Исусу.

Примивши писмо Ваше Високоуважене нам Светости, под бр. прот. 1404, од 16. фебруара ове године, и прочитавши га на заседању нашег Светог и Свештеног Синода, обавештени смо о лишавању чина Епископа рашко-призренског г. Артемија и његовог враћања у ред монаха.

Прихватајући, стога, с братском дужношћу одлуку Ваше Свете Цркве, молимо се Господу, да утврди Свету Цркву Божју служењем у Њој способних и преданих служитеља, и молећи за Њу, са Пресветог и Животворног Гроба Спаситеља нашег Христа, силу с висине за обављање Њених најузвишенијих дужности, упућујемо Вам целив у Господу,

У Светом Граду Јерусалиму
15. фебруара 2011. године

Ваше возљубљене Светости
вољени у Христу брат
с.р.
ТЕОФИЛО Трећи
Патријарх Јерусалимски

Писмо Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила

Његовој Светости Г. ИРИНЕЈУ, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском

Ваша Светости, возљубљени брате и саслужитељу пред престолом Божијим!
Поздрављам Вашу Светост са жељама за мир и духовни напредак у дане Великог поста.

Обавештавамо Вас да смо примили Ваше писмо од 16. фебруара 2011. године у коме нас обавештавате о неканонском и самоииницијативном деловању монаха Артемија (Радосављевића), кога је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве лишио епископског чина.

Уверавам вас да нико од епископа и свештенства Руске Православне Цркве неће имати никакву комуникацију са монахом Артемијем и монасима, који су му се придружили. Отворено непоштовање одлука легитимних Црквених органа, како од стране монаха Артемија, тако и од оних који му пружају подршку, у нама је изазвало дубоку забринутост и жаљење.

Москва 31. март 2011. године

Са братском љубављу у Господу,
Патријарх Московски и све Русије
КИРИЛ

Писмо Његовог Блаженства Архиепископа кипарског Г. Хризостома

Свјатјејши Митрополите београдски и Патријарше целе Србије, возљубљени и многопоштовани брате и саслужитељу, Господине Иринеје, Вашу уважену Светост братски у Господу целивајући, најсрдачније поздрављамо.

Примили смо писмо које је Ваша Светост послао 16. фебруара ове године, којим нас обавештавате о тужним догађајима који су нужно довели Свети Синод Ваше Најсветије Цркве Српске до лишавања чина покретача и првоузрочника тих догађања бишег Епископа рашко-призренског Артемија.

Изражавамо нашу најдубљу жалост поводом поменутог непримереног, скандалозног и, уопште, недопустивог и безбожног понашања расчињенога. Шта више, уверавамо Вашу уважену Светост и са Вама Свети Синод сестринске Цркве Српске о постојаној подршци Вама (тј. Патријарху, Синоду и Цркви -п.п.) наше Најсветије Цркве Кипра, као и о подршци за предузимање Ваших неопходних одлука и поступака зарад добробити Христоимените пуноће тамошње Цркве.

Стога, шаљући изнова Вашој Светости наш у Христу братски целив, свесрдно се молимо да Господ подари, палом и лишеном чина бившем епископу Артемију, Његову милост и просветлење и спасење душе његове.

У Свештеној Архиепископији Кипра,
24. фебруара 2011. године

Ваше Светости
љубљени у Христу брат
с.р.
Кипарски
ХРИСОСТОМ

Свети Синод Грчке Цркве о бившем епископу Рашко-Призренском Артемију

Април 16, 2011.
Ромфеа

Свети Синод Грчке Цркве објавио је окружну посланицу грчким митрополитима у вези рашчињења бившег епископа Рашко Призренског Артемија. Она гласи:

Високопреосвећеним митрополитима Грчке Цркве

„У вези рашчињења бившег епископа Рашко Призренског Артемија“

Часна браћо у Христу,

Јединство Католичанске (Саборне) Цркве

Свети Кипријан Картагински

                     Јединство Католичанске (Саборне) Цркве

Раскол као супротстављеност јединству Цркве

БОГОСЛОВСКО – ИСТОРИЈСКИ АСПЕКТ РАСКОЛА У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ И ЊЕГОВО ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ