ГРЧКИ СТАРОКАЛЕНДАРЦИ

„ИСТИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ГРЕЧКЕ"

                        (фракција Матеја)

Кратка историја

После раскола 1937. године, конзервативни митрополити Герман и Матеј, који нису признали благодатним Свете Тајне новокалендараца основали су свој одвојени синод. Међутим већ 1943. године, код њих се деси нови раскол, два епископа су се разишла, мањи део верујућих отишао је са Германом, а већи је остао с Матејем. Стална деоба епископа и неред унутар јурисдикције застрашивала је многе верника, чији се број почео нагло смањивати. Оставши усамљен, митрополит Матеј је брзо потпао под утицај свог окружења и ускоро је поверовао да је остао једини православни епископ на свету. Сви покушаји уједињења с другим старокалендарцима одбацивани су. Таква непомирљива позиција постала је узрок одласка клирика и верника „флоринском синоду" или Герману митрополиту Кикладском. У септембру 1942. године ми-трополит Матеј је самостално за кипарске вернике рукоположио у чин епископа Спиридона тримитунског, чиме је поставио темеље „Кипарској истинској православној цркви", која се до данас налази у јединству са матејевским синодом. Затим је с новим епископом рукоположио још три за Грчку. Нови синод је изабрао Матеја за „архиепископа атинског".

Оваква рукоположења су изазвала нови одлив верника од матејевског синода. После смрти Матеја још је један део клирика, којих је држала лична приврженост према „поштеном аскети" и „старцу", прешла код „флоринског синода". Од 1950. године црква је једнолично постојала до почетка 70-их година, када су учињени нови покушаји да се побољшају односи са „Руском за-граничном црквом". Године1977. напустио их је још један јерарх Калист митрополит коринтски и прешао у јурисдикцију „флоринског синода". Почетком деведесетих код матејеваца је настао спор о иконописању, поједини млади богослови изјашњавали су се против иконе Свете Тројице с изображавањем Бога Оца као седог старца. Старије поколење је било против таквих иступа младих, али архиепископ Андреј је прихватио позицију младих богослова, после чега су се неколико старијих епископа оделили и основали свој синод. Код старих матејеваца који су примили нови начин иконописања Свете Тројице остао је мањи број верујућих. Епископи који су остали с Андрејем (Пахомије и Николај) попунили су синод рукополагањем нових седам епископа (тако да је на сваког епископа дошло невероватно али истинито, једна до двије паро-хије и још мање клирика).

После одласка у мировину архиепископа Андреја и избора новог поглавара цркве, започео је нови круг раскола. Избор новог поглавара није признао митрополит Кириак, неколико месеци касније догодио се дефинитивни раскол, Кириак и још два епископа званично су изјавили да је дошло до неканонског избора новог „матејевског" архиепископа пошто свети канони говоре о забрани одласка са престола поглавара цркве све до смрти.