петак, 13. април 2012.

Константинопољска Патријаршија



МИРОВАРЕЊЕ  на ФАНАРУ


Патријарх Вартоломеј
На Свети и Велики Четвртак у Фанару Константинопољски Патријах господин Вартоломеј Први служио је Свету архијерејску Литургију и извршио варење и свећење Светога Мира. У чину мироварења учествовали су и  представници других помесних православних цркава, Александрије, Антиохије, Јерусалима, Србије, Кипра, Грчке, Албаније, Пољске и Чешке, архиепископи Финске и Естонске православних цркава и више од 40 епископа Константинопољског трона


четвртак, 29. март 2012.

Kнстантинопољска Патријаршија



У КОНСТАНТИНОПОЉУ ДВА ЕПИСКОПА ЛИШЕНИ ЧИНА


Митрополит Пајсије
Епископ Викентије
Свети Синод Константинопољске Патријаршије на заседању од 27. марта 2012 године, донео је решење да лиши чина митрополита тианског Пајсија (бившег игумана манстира свете Ирине Хризовалантске у Асторији држава Њујорк) и његовог викара епископа апамејског Викентија, ради отуђивања и присвајања црквених новаца, неморалнога понашања и не подчињавања Светоме Синоду Константинопољске Патријаршије.
Митрополит Пајсије се одазвао на позив Светога Синода и дошао у Константинопољ, док је епископ Викентије одбио напустити Сједињене Америчке Државе. Од сада сe они налазе у чину монаха, - саопштава агенција - romfea.gr.  

Расколи у Руској православној цркви - 20 века


„РУСКА  ИСТИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА“

"Архиепископ" Тихон
Епископи "Руске заграничне цркве", који су се налазили на територији Русије нису признали смену митрополита Виталија, кога је „Архијерејски Сабор Руске заграничне цркве" 2001. године, због доказане немоћи умировио и на његово место изабрао митрополита Лавра. Годину дана после смене у врху цркве, ,,загранични епископи" у Русији, због повећања свог синода изабрали су и хиротонисали четири нова епископа, тврдећи да су то урадили с благословом митрополита Виталија, што је он касније оповргао. Подкрај 2002. године, ови епископи су избачени из диптиха „Руске православне заграничне цркве" Виталијеве групе, што је доказ да ни сам митрополит Виталије није признао валидност хиротонија и поступке своје дојучерашње сабраће. Пошто је ова група епископа, на челу са архиепископом Лазаром, стотине километара удаљена од свог доскорашњег црквеног центра, решили су да оснују свој синод и да седиште њиховог синода буде њима ближе у граду Одеси у Украјини. Свој синод су назвали „Архијерејски синод руске истинске православне цркве" (РИПЦ), а сви дотадашњи викарни епископи изабрани су за епархијске архијереје. Формално је била потврђена верност митрополиту Виталију. После смрти архиепископа Лазара за поглавара цркве изабран је епископ Тихон, а црквени центар из Одесе пренесен је у Омск у Сибир. После смрти митрополита Виталија „РИПЦ" изгубила је и номиналну духовну везу с Виталијевом групом т.ј. са „мансонвиљским синодом". По статистици „РИПЦ" има 200 парохија, већином су то мање групе, које се још увек понашају као катакомбне.
"Епископ" Акакије
Синод РИПЦ на челу са Архиепископом Тихоном омским и сибирским 2010 године започео је дијалог са "Грчком истинском православном црквом" (фракцијом Хризостома Кијусиса данас Калиника), о могућем успостављању евхаристијског општења између те две расколничке групе, које себе називају "помесним црквама". Тада још, у једниству с "Грчком истинском црквом" налазила се и "Српска истинска црква" на челу с јеромонахом Акакијем Станковићем. Годину дана касније 16. августа 2011 године синод "Руске истинске цркве" хиротонисао је јеромонаха Акакија за "епископа" ресавско-шумадијског и тиме у потпуности затворио врата за преговоре о евхаристијском општењу с "Грчком истинском црквом" и митрополитом Калиником, а "Српска истинска црква" као и све расколничке групације, поделила се на грчке и руске присталице.

Крајем 2009 године, синод "Руске истинске православне цркве" уврстио је Гермогена, руског емигранта у краљевини Југославији, кога је 1942 године усташки злочинац Анте Павелић поставио за поглавара геноцидне творевине "хрватске православне цркве",  и његове присталице у ред светих свештеномученика.  

недеља, 18. март 2012.

Расколи у Руској православној цркви - 20 века


„РУСКА  ПРАВОСЛАВНА АУТОНОМНА ЦРКВА“

"Митрополит" Теодор
Почетак ове јурисдикције као независне датира од јула месеца 1993. године, када су архиепископ Лазар и епископ Валентин удаљени од управљања својим епархијама, а које су до тада биле у саставу „Руске православне заграничне цркве". Не дуго после тога ова два епископа су тражили да поново буду примљени у окриље „Руске заграничне цркве", пошто њихове молбе нису биле услишене у марту 1994. године, они прелазе на аутономно управљање црквом и рукополажу три нова епископа, и оснивају „Вишу црквену управу руске православне цркве". Већи дио „катакомбних" чланова, који потичу из Викторове линије ступају у састав те цркве. У зиму 1994. године, дошло је до привременог измирења с РПЗЦ, а у фебруару 1995. године, синод РПЗЦ. ставио је под забрану свих пет епископа - овај потез је учврстио раскол. У јуну месецу 1995. године, на чело „Више црквене управе" стао је архиепископ Валентин који је остао на том месту до дана данашњега, а чија је епархија у Суздаљу постала центар ,,нове цркве". У октобру 1998. за време регистарције у државним институцијама, стари назив „Руска православна слободна црква" замењен је у „Руска православна аутономна црква", а на чело овог раскола стао је епископ Валентин Русанцов.
Године 2001. од „валентинове цркве" одвојила се група верника на челу са свештеником Андрејем Осетровим, који је постао један од идеолога гоњења митрополита Валентина. Године 2002. митрополит Валентин је доспео на суд, ради осумњичења за педофилију. Осуђен је, да би касније пресуда била укинута. То није утицало на бројност цркве и само у Суздаљу Валентинова група има 19 храмова (стари податак, данашње стање је увелико различито).
"Архиепископ" Теодор
У састав цркве улази велики број бивших „катакомбних" парохија, а такође дио који је прешао из Руске православне цркве. Суходолска епархија обједињује вернике из Белорусије и Украјине. 12 парохија је уједињено у „Аутономну цркву латвије". Почетком 2001. године, појављују се парохије у Америци, а 2003. организована је парохија и у Бугарској. 2004. године, епископ Григорије (Абу-Асал), по презимену рекло би се да је арапског порекла, одбио је да се подчини захтевима Синода да објасни своје понашање, ради чега је стављен под забрану свештенодејства, после таквог потеза синода основао је своју јурисдикцију ,,РПАЦ Америке". Септембра месеца 2005. године, ради учињене јереси „имјабожија" лишен је чина познати делатник ,,РПАЦ" јеромонах Григорије (Луре), а његове присталице су кажњене с блажом казном. Међутим, јеромонах Григорије није признао ту одлуку и наставио је да служи у храму, сматрајући себе клириком ,,РПАЦ" и изобличавајући неканонске поступке митрополита Валентина. 2006. године, док је црквена управа у Суздаљу, била замрзнута, због болести митрополита Валентина, јеромонах Григорије је саслуживао епископу Севастијану. Чим је митрополит Валентин оздравио и ступио у управу пуном снагом, почетком 2007. године, разаслао је саопштење, да је почетком године, „архијерејски синод", епископа Севастијана ставио под забрану свештенослужења и одлучио га од причешћа на годину дана. За то време је јеромонах Григорије оформио „иницијативну групу РПАЦ", а у мају исте године, настаје подела унутар цркве, т.ј. значајнија група клирика и лаика ,,РПАЦ", која не признаје управу митрополита Валентина и која се дефинитивно формира на „црквеној коференцији" у Бежецку (Тверска област), гдје су представници (клирици и лаици) из шест епархија основали „Привремени црквени савет руске православне аутономне цркве ПЦС РПАЦ" при епископу Севастијану, којему је на чело стао игуман Григорије Луре.
У јануару 2012 године митрополит Валентин је изненада преминуо, неколико дана касније сабор епископа Руске аутономне православне цркве изабрао је архиепископа отрадњенског и северно-кавказског Теодора за новог предстојатеља Руске аурономне православне цркве.

четвртак, 15. март 2012.

Бугарска

Бугарски митрополит ударио новинарку

Митрополит врачански Калиник
Расте нервоза бугарских митополита због објављивања тајних досијеа из којих се види њихова сарадња са службом безбедности. Митрополит Калиник из Враце ударио новинарку Бугарске државне телевизије.

Почетак заседања Синода Бугарске православне цркве (БПЦ) прати велика нервоза због објављивања досијеа митрополита и њихове сарадње са Државном безбедности, али и инциденти испред зграде Патријаршије.

Наиме, после нервозе бугарских митополита због објављивања тајних досијеа из којих се види њихова сарадња са службом безбедности, уследио је инцидент који се догодио када је митрополит Калиник из Враце ударио новинарку Бугарске државне телевизије.

С обзиром на то да су 11 од 15 актуелних митрополита били сарадници Државне безбедности, јуче су се испред зграде патриајршије БПЦ окупили новинари како би их питали о тој теми, али су они одбили да одговарају на питања.

Владике које нису били сарадници ДБ-а траже да се сазове ванредни црквено-народни сабор на коме ће, поред архијереја, учествовати и верници.

Како је пренела Верска информативна агенција, новинари већ три месеца постављају владикама исто питање, на које још нису добили одговор. Они су, наиме, заинтересовани да сазнају нешто о ставу Синода о тајним досијеима.

Једино је митрополит Варне Кирил Ковачев новинарима пручио: "Бог да вас благослови, да сте живи и здрави", док је владика Амвросије новинаре упитао: "Зашто вас то уопште интересује"?

Митрополит Калиник је, пак, ударио новинарку државне телевизије Елијану Димитрову, а сам инцидент снимљен је и камером.

Синод БПЦ чине сви активни митрополити, па се он још у јавности представља као "мали сабор".

По Уставу БПЦ, заседања Синода се одржавају обавезно два пута годишње, јуна и новембра. Садашње заседање означено је као "ванредно".

Иако је тема досијеа у дневном реду заседања најављена међу "остала питања" реч је о теми у центру пажње овог заседања и бугарске јавности.