Расколи у Руској православној цркви - 20 века

„РУСКА  ИСТИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА“

"Архиепископ" Тихон

Епископи "Руске заграничне цркве", који су се налазили на територији Русије нису признали смену митрополита Виталија, кога је „Архијерејски Сабор Руске заграничне цркве" 2001. године, због доказане немоћи умировио и на његово место изабрао митрополита Лавра. Годину дана после смене у врху цркве, ,,загранични епископи" у Русији, због повећања свог синода изабрали су и хиротонисали четири нова епископа, тврдећи да су то урадили с благословом митрополита Виталија, што је он касније оповргао. Подкрај 2002. године, ови епископи су избачени из диптиха „Руске православне заграничне цркве" Виталијеве групе, што је доказ да ни сам митрополит Виталије није признао валидност хиротонија и поступке своје дојучерашње сабраће. Пошто је ова група епископа, на челу са архиепископом Лазаром, стотине километара удаљена од свог доскорашњег црквеног центра, решили су да оснују свој синод и да седиште њиховог синода буде њима ближе у граду Одеси у Украјини. Свој синод су назвали „Архијерејски синод руске истинске православне цркве" (РИПЦ), а сви дотадашњи викарни епископи изабрани су за епархијске архијереје. Формално је била потврђена верност митрополиту Виталију. После смрти архиепископа Лазара за поглавара цркве изабран је епископ Тихон, а црквени центар из Одесе пренесен је у Омск у Сибир. После смрти митрополита Виталија „РИПЦ" изгубила је и номиналну духовну везу с Виталијевом групом т.ј. са „мансонвиљским синодом". По статистици „РИПЦ" има 200 парохија, већином су то мање групе, које се још увек понашају као катакомбне.

"Епископ" Акакије

Синод РИПЦ на челу са Архиепископом Тихоном омским и сибирским 2010 године започео је дијалог са "Грчком истинском православном црквом" (фракцијом Хризостома Кијусиса данас Калиника), о могућем успостављању евхаристијског општења између те две расколничке групе, које себе називају "помесним црквама". Тада још, у једниству с "Грчком истинском црквом" налазила се и "Српска истинска црква" на челу с јеромонахом Акакијем Станковићем. Годину дана касније 16. августа 2011 године синод "Руске истинске цркве" хиротонисао је јеромонаха Акакија за "епископа" ресавско-шумадијског и тиме у потпуности затворио врата за преговоре о евхаристијском општењу с "Грчком истинском црквом" и митрополитом Калиником, а "Српска истинска црква" као и све расколничке групације, поделила се на грчке и руске присталице.

Крајем 2009 године, синод "Руске истинске православне цркве" уврстио је Гермогена, руског емигранта у краљевини Југославији, кога је 1942 године усташки злочинац Анте Павелић поставио за поглавара геноцидне творевине "хрватске православне цркве",  и његове присталице у ред светих свештеномученика.