„ИСТИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ГРЧКЕ"
(флоринти/киусити)
Кратка
историја
После
разлаза 1937. године у „флоринском синоду", остала су само
два епископа (Хризостом флорински и Герман димитриадски) који су
признавали постојање благодати у Светим Тајнама код новокалендараца,
а с њима и велики део верног народа. Година 1943. донела је
нове поделе, митрополит Герман димитриадски је хтео да се поново врати у
јединство са канонском Црквом за што је и поднео одговарајућу молбу, којој није
удовољено, а ради тог Германовог корака Хризостом флорински прекинуо је евхаристијско
општење с њим. Следеће године је митрополит Герман умро и сахрањен
је од канонске јерахије.На срећу, митрополит Герман није
имао присталица тако да се његова дејства нису дотицала цркве. Међутим стални расколи су свом жестином ударили на ауторитет
старокалендараца. 1943. године било је три старокалендарска
епископа, који су били на челу својих епархија и опслуживали верни
народ, но међусобно се нису признавали. Године 1944. два
митрополита Христофор христианопољски (бивши мегаридски) и
Поликарп диавлијски вратили су се у синод, који су називали
„Истински православни" од кога су се још 1935. одвојили. У новембру 1945.
године митрополит флорински Хри-зостом је изјавио за атинске новине да он неће
више рукополагати епископе, што се протумачило да он жели да иде на помирење
са канонском Црквом. Наредне године, две његове посланице које је издао у
пролеће и лето то су оповргле. У њима је било изричито забрањено
његовим клирицима обављати икаква богослужења за потребе
новокалендараца као и забрана заједничког молитво-словља. Владика
Герман кикладски, који је седео у затвору ради рукополагања
свештеника пуштен је на слободу 1950. године и заједно се са својом
паством присајединио синоду флоринског митрополита
Хризостома. Архиепископ Спиридон који је 1949. дошао за поглавара
Грчке Цркве, одмах је започео масовну кампању против
старокалендараца. Епископ кикладски Герман умире у кућном притвору а
митрополит флорински Хризостом ухапшен је и заточен у једном
манастиру из кога је ослобођен тек 1952. године. У новембру исте године, два
епископа пребегла из канонске цркве прво су са себе скинули пастирске обавезе, а
затим се вратили у канонску јерархију. Хризостом флорински је поново остао сам.
После његове смрти 1955. године, црква је остала без епископа,
па су мирјани на челу са свештеницима црквену управу дали комисији
од дванаест архимандрита, чији је задатак био да установе вишу
јерархију.