Лоша страна света

Створен блок православних цркава „источноевропског региона“?

Источни блок

Москва – Поглавари и представници православних цркава који су учествовали на обележавању 65. рођендана патријарха московског Кирила, потписали су заједнички документ под називом „Коминике“ у којем је изражена солидарност са црквама Блиског истока и севера Африке, као и са „православним Србима косовске области“. Поручено је такође да је неопходно ојачати мисионарске активности цркава и подржати ширења социјалног служења и конструктивне сарадње са свим здравим друштвеним снагама.

У Коминикеу се још наводи да Цркве „источноевропског региона“ имају заједничко искуство са „богоборачким политичким системима“. Истиче се да је смењен „државна антирелигијска идеологија“ заменила пропаганда сведопустљивости, култ конзума, разарања моралне оријентације.

Потписници су, како јавља Верска информативна агенција, поред патријарха Кирила, патријарх Грузије Илија Други, првојерарси чешко-словачке и пољске православне цркве, митрополити Христофор и Сава, као и изасланици двојице патријараха са Балкана. Букурешт је представљао митрополит Трговишта Никон, а Софију митрополит Видина, Доментијан.

Сапотписник је и архиепископ филипопољски Антихијске патријаршије, Никон
Поглавари и представници поменутих осам цркава се залажу за то да се што пре сазове Свеправославни сабор, који би решавао «важна црквена питања“.

Сабор треба темељно припремити, не само у вези садржаја. Већ и у вези процедуре његовог одржавања. На њему треба да дође до изражаја позиција сваке од помесних цркава. Неопходно је да се „строго придржава принципу концензуса“ (једногласја), како у припреми Сабора, тако и у његовом спровођењу.

Сабор треба да пружи „компетентне одговоре на изазове савремености“, чувајући догматско и канонско предање, „не уносећи никакве новине и не угрожавајући јединство свете цркве“.

Прва незванична реакција православних цркава јелинске (грчке) традиције је резерва, има се утисак да је створен «блок» наспрам Цариградске патријаршије, који наступа са својим виђењем припрема и одржавања Великог сабора. Спорно је питање консензуса, пошто се показало да се он о важним питањима, као што је на пример редослед цркава (диптих), не може постићи. По грчким изворима, док се ово питање не реши, „нема смисла“ сазивати Сабор.

 Вести

Патријарх жели обострано извињење

Патријарх Српски Иринеј I

Београд – Извињење владике Григорија у Дубровнику добро је и пожељно, али би било боље да је оно стигло и са друге стране, рекао је патријарх српски Иринеј.

„Свако извињење се поздравља, али опроштење мора бити обострано. То је нешто што нам свима треба и када би тако сви поступали било би нам много лепше у животу“, рекао је патријарх Иринеј за београдске медије поводом извињења владике Григорија .

Истовремено, београдски надбискуп Станислав Хочевар рекао је да је срећан што је дошло до сусрета владике Григорија и бискупа ужинићу у Дубровнику.

„Сваке године, од 18. до 25. јануара, одржава се молитва у већини хришћанских цркава за јединство хришћанства. То је више присутно у западном хришћанству. Сада се свуда моли, а утолико је лепше ако представници било које цркве јавно моле за опроштење. свако треба да призна своју сопствену прошлост, али и оно што у тој прошлости није било добро. Без праштања нема помирења, суживота, нити јединства и зато Григоријев став треба поздравити „, рекао је Хочевар.

Верски аналитичар Живица Туцић сматра да је реч „извини“ увек добродошла.

„Ми не знамо на шта је тачно мислио владика Григорије, али шта год да је у питању, није погрешио. Мени његова беседа не делује као нешто припремљено, имам утисак да је епископ то изговорио спонтано, из срца. Тиме све што је рекао само добија на снази „, истиче Туцић.

 Вести

Света Земља

Јевреји се извинили патријарху за пљување

Патријарх Јерусалимски Теофил III

Tел Авив – Група јеврејских јавних личности и интелектуалаца посетила је недавно јерусалимску патријаршију сa циљем да траже извињење после учесталих извештаја да неки млади ултраортодоксни Јевреји пљују на хришћанске свештенике док пролазе улицом.

Делегација се састала у јерусалимском старом граду са грчким првославним патријархом TеоФилом III. Један члан делегације рабин Арик Ашерман, генералани секретар организације Рабини за људска права, рекао је да на Дан покајања, Јом Кипур, Јевреји по традицији траже извињење од Бога, али да грешке почињене међу људима не може опростити Бог док онај ко је крив не тражи извињење.

Ашерман је нагласио да група рабина коју он предводи осуђује пљување. Патријарх је, говорећи о феномену са којом се суочава свештенство, рекао да се у хришћанству сматра добрим делом показивање уздржаности у таквој ситуацији, означивши пљување одразом незнања дела људи који не разумеју значај религије и вере.

„Пошто волимо овај град осећали смо да нас се тиче све што се у њему догађа. Дошли смо да се извинимо упркос чињеници да ми нисмо учествовали, јер верујемо у заједничку одговорност“, казао је Меир Маргалит члан градског савета из левичарске партије Мерец.

Израелски лист „Хаарец“ писао је недавно да млади ултраортодоксни Јевреји рутински пљују на хришћанско свештенство и да у већини случајева свештеници игноришу нападе, али да понекад узврате.

Лист је подсетио на случај подизања оптужнице против ученика јерменског семинара који је ударио човека, јер га је пљунуо. Tа отпужница је недавно повучена уз образложење да је окривљени био изложен понижењу, јер су га годинама пљували, док је у свештеничкој одори ишао около „што је у Фундаменталној супротности са принципима правде и достојанства“.

„Није потребно ни помињати да пљување човека док је у таквој одећи представља кривични прекршај“, рекао је судија Дов Полок.

Недавно је један други ученик истог семинира бивши канадски Фудбалер Нарек Гарабедиан гурнуо двојицу Јевреја који су га пљунули, уза зид и питао их зашто то раде, а они су се извињавали, па их је пустио.

Он је, међутим, рекао да пљувачи каткад узврате напад. Било како било, сво свестенство Јерменске цркве у Јерусалиму тврди да су жртве узнемиравања, почев од високих свештеника до полазника семинара и да их већина игнорише такве инциденте, а ако се жале, полиција обично не нађе оне који су их пљунули.

Свештенство Јерусалимске патријаршије годинама је изложено пљувању и псовању. „Они прођу поред мене и пљуну ме“, рекао је отац Габриел Бадор (78), православни свештеник, нагласивши да у већини случајева игнорише инцидент, али да му то није лако. Он повремено пита младе Јевреје зашто то чине и шта им је урадио, а понекад и викне на њих, а они побегну.

„Tо се често дешава. Идете улицом и ођедном они пљуну без разлога. Признајем да ме то понекад разљути, али ми смо научени да се уздржавамо и ја тако чиним“, казао је главни секретар патријаршије архиепископ Аристархос.

Најтеже је очито младим ученицима верских семинара да прогутају понизење, каже отац Госан Аљаниан из Јерменске црвке. Он им обично саветује да случај пријаве полицији.

„Одговорност за те људе је на главешинама јешива (јеврејских верских школа) да ин науче да се тако не понашају“, каже отац Госан, који истиче да настоји да што мање шета улицама старог града, али чак се и на малој раздаљни дешава да га пљуне четворица разних младића.

Следеће недеље слична делегација, попут ове која је била у Јерусаилимској патријаршији, ићи ће да се извини јерменским свештеницима.

Тањуг

 

Лустрација у Бугарској

Бугарске власти отворили досијеа 

Синод Бугарске Цркве

Како саопштава бугарско издање „Монитор“ бугарске власти су обнародовали да су, 11 од 15 митрополита Бугарске православне цркве, сарађивали су с комунистима. У досијеа нису уведени као сарадници служби државне безбедности; Патријарх Бугарски Максим, митрополити ловчански Гаврило, пловдивски Николај и доростолски Амвросије.
Према податцима објављеним у јавности 17. Јануара 2012 године, сви митрополити-агенти су радили у VI одељењу Комитета државне безбедности, чија је дужност била  „борба с политичким диверзијама“.
На списку су митрополити: старозагорски Галактион, видински Доментијан, плевенски Игнатије, сливенски Јоаникије, великотрновски Григорије, америчко-канадски и аустралијски Јосиф, западно-европски Симеон, русенски Неофит, врачански Калиник, варненски и велико-преславски Кирил и неврокопски Натанаил.
Неколико година раније  се дознало за агентурну прошлост митрополита старозагорског Галактиона и америчко- канадско- аустралијског Јосифа, који је наводе јавно и признао и тражио опроштај од верника, као и то да је обећао дати и оставку ако се то буде од њега тражило.
Представници комисије за досијее су утачнили да је име владике Галактиона, који је заврбован 1981 године, под агентурним именом „Мишо“ у јавност изашло давно, али је он у то време био народни депутат.
У досијеу митрополита видинског Доментијана, који је постао агент 1972 године, у 40-то годишњем узрасту, сачуване су својеручне белешке његовог извештаја под кодним именом „Добрев“. Плевенски владика Игнатије је имао два агентна имена „Пенев“ и „Германски“ сарађивао је од 1982 године. Сливенски митрополит Јоаникије је агент од 1977 године, под именом „Кирилијевић“, својевремено је тражио да се његов досије уништи. Великотрновски митрополит је агент од 1975 године с именом „Вањо“. Врачански митрополит Калиник агент је од 1968 године под именима „Рилски“ или као „Велко“ ,(иначе од 1992 године, оптуживао патријарха Максима за сарадњу с државним органима, исте године је с друга 4 митрополита отишао у раскол, да би се покајао 1998). Варненски и велико-преславски митрополит Кирил, као агент почео је радити 1976.г. под именима „Ковачев“ и „Владислав“ као „тајни сарадник“ да би 1989 године потврђен као „агент“. Својеручно је водио белешке и предавао их, као и да је потписивао документе о награђивању.
Западно европски митрополит Симеон ради као агент од 1967 под именима „Христов“ и „Торис“. Русенски митрополит Неофит под именом „Симеонов“. Митрополит америчко-канадски и аустралијски Јосиф под именима „Николов“ и „Зографов“, а митрополит неврокопски Натанаил под именом „Благоев“.
Почетком 1990-их година сви митрополити агенти су тражили да се њихови податци из картотеке избришу. У досијејима појединих њихова молбе за брисањем података су сачуване. Вероватно је то повезано са њиховом активном црквено - јерархијском каријером.
Међу официрима који су врбовали свештенике, најчешће се среће име Кирила Котова, који је упочетку био агент да би касније узнапредовао као мајор спец-служби.
Такође су објављени агентурни податци бугарских делатника Католичке цркве и исламског муфтије. Агентурну прошлост има и католички бискуп софијско-пловдивски Георгије Јовчев, који од 1987 године ради као агент под именом „Петар“,  а следеће године је заређен за бискупа.
Такође постоје податци за 7-цу агената из редова  исламских служитеља међу којима и главни муфтија Мустафа Хаџи под именом „Андрее“. Бивши главни муфтија Недим Генџев, о чијој се агентурној прошлости знало и пре, од 1970 године ради као обавештајац II степена да би касније био именован као инспектор IV степена.
                                                                                                                                      sedmica.ru   

                                                                                                                              С руског превео Е.Г.

ГРЧКИ СТАРОКАЛЕНДАРЦИ

„ИСТИНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ГРЕЧКЕ"

                        (фракција Матеја)

Кратка историја

После раскола 1937. године, конзервативни митрополити Герман и Матеј, који нису признали благодатним Свете Тајне новокалендараца основали су свој одвојени синод. Међутим већ 1943. године, код њих се деси нови раскол, два епископа су се разишла, мањи део верујућих отишао је са Германом, а већи је остао с Матејем. Стална деоба епископа и неред унутар јурисдикције застрашивала је многе верника, чији се број почео нагло смањивати. Оставши усамљен, митрополит Матеј је брзо потпао под утицај свог окружења и ускоро је поверовао да је остао једини православни епископ на свету. Сви покушаји уједињења с другим старокалендарцима одбацивани су. Таква непомирљива позиција постала је узрок одласка клирика и верника „флоринском синоду" или Герману митрополиту Кикладском. У септембру 1942. године ми-трополит Матеј је самостално за кипарске вернике рукоположио у чин епископа Спиридона тримитунског, чиме је поставио темеље „Кипарској истинској православној цркви", која се до данас налази у јединству са матејевским синодом. Затим је с новим епископом рукоположио још три за Грчку. Нови синод је изабрао Матеја за „архиепископа атинског".